Mundo loco

 Da li lako namecemo tudje mishljenje?Da li je moguce da neko ''padne'' pod uticaj neke druge osobe?

Evo,ja sam se nashla pametna,pa cu odgovoriti na ova pitanja...Veoma lako,postoji velika mogucnost i tako u nedogled.O chemu se ovde u stvari radi?Npr. neka devojka upozna novu prijateljicu.Medjutim,njih 2 se u potpunosti razlikuju.Recimo da se prva devojka sasvim normalno oblachi,ne previshe napadno,a ni kao kloshar,dok je druga samo tak'a fenserka.Devojka No1 je povuchena,pomalo stidljiva i sasvim prirodna,dok je devojka No2 chesto vidjena na zhurkama,slobodnog je duha i trpa kilo shminke na lice.S' obzirom da su se vremena promenila,ove 2 devojke se nikako ne mogu slagati dok se jedna od njih ne promeni.Naravno,logichno je da ne mozhemo ochekivati od fenserke da zbaci svu fancy odecu sa sebe,da se odrekne pudera i jake shminke,a josh manje da o'ladi sa izlascima i ludorijama.Dakle,devojka No1 postaje zhrtva....Da bi se prilagodila svojoj novoj prijateljici,pochinje da izlazi u grad sve cheshce,menja momke k'o tangice i vata se sa svima,unishtava svoje lepo lice puderom,senkama,maskarom i tako dalje,i tako dalje....Kao shto mozhemo pretpostaviti,svi primecuju njenu promenu i chude se kako je tako mirna devojka postala princeza na zhurkama.Neki ljudi se slazhu sa tom promenom,dok nekima i nije bash svejedno...znate vec kakvi su pravi prijatelji (pravi - donekle) - teshko im pada kad se neko odvoji iz drushtva i postane neshto shto nije.Hah,ali znate koliko novopechenu fenserku boli uvo shto je ljudi ogovaraju...Ona je postala ''poznata,vidjena,slavna'' i to je najvazhnije.

Da li je stvarno to najvazhnije?Postati neka sasvim druga osoba,izgubiti pravo na sopstveno mishljenje i utopiti se u masu ljudi slichnih sebi?Iskreno da vam kazhem,mislim da sam jedna od retkih koje se psuju,vichu,prichaju gluposti i tako zabavljaju sebe i ljude oko sebe,ali nemate pojma koliko mi je drago zbog toga.Ne kazhem da mi je drago zbog toga shto se psujem ili vichem,ali mi je drago zato shto se razlikujem od drugih i nikad nisam postala nechija senka ili dvojnica.Nemate pojma kakav je shok kada se osoba koju veoma dobro poznajete transformishe u neko chudo...Jer tako gledam na ove fenserke - sve su chuda.Sve one liche jedna na drugu,kopiraju se medjusobo i bore se za neko 1. mesto na koje mogu da pljunem.Ne razumem shta im znachi sve to,al' ajd'...

I,po mom mishljenju,najdebilnija promena za koju sam ikada chula je promena u vezi sa muzikom.Ajoj,chujte samo koliko ljudi slusha Grand,pa to je strashno!Lepo mi dodje da se ubijem...Kad odem u diskoteku,prosto mi svane dok su na repertoaru strane pesme.A josh kad puste R&B,onda je sve cakum-pakum:)I dok par mojih drugarica i ja igramo uz strane pesme (Bog me ubio ako nas je ukupno troje),ostali nas gledaju kao da smo pali s' Marsa.Ribe nas odmeravaju,likovi nas zgadjeno gledaju i tako...da ne poverujesh.Heheh,ali mene bash briga za sve to.Meni je lepo i shta me briga za ostale!Of course,chim pochnu krmecaci,svi ustaju sa svojih mesta i 'vataju se,razbijaju flashe,kukaju u tonu sa pesmom itd...Uzhas.I posle me pitaju zbog chega ne izlazim u grad?Ma,ako hocu da igram,pusticu kuci svoje omiljenje pesme,pa cu da igram do mile volje!Ne pada mi na pamet da idem u diskoteke gde izlaze ljudi kojima je mozak velichine kikirikija.Mozhda chak i manji.I dok osoba koju poznajem duzhe vreme odjednom slusha rap,a do juche je slushala Djola Balashevica,pitam se - kuda ovaj jbni svet ide?Da li su ljudi u potpunosti izgubili razum?Da li sam ja jedini izrod koji se nije promenio za svih ovih...hm,10 godina,mozhda i vishe?Nazhalost,ovo pitanje ce ostati da visi u vazduhu...4ever... 

Ne znam u chemu je problem...Da li je problem u meni ili u svim tim ljudima?Heh,znam da je problem delimichno i u meni,ali ljudi...njih bash ne razumem.Debela sam,pa shta?Naravno,kad biste pitali moje drugarice,nisam debela...neee,nikako,ja sam samo krupna.Mrzim te izraze...krupna,elegantno popunjena...u chemu je sramota reci da je neko debeo?A ja sam poprilichno debela,znam to.Daleko od toga da sam gojazna...Treba praviti veliku razliku izmedju gojazne i debele osobe.Hvala Bogu,visoka sam 180 cm,pa ne mogu da izgledam kao gojazna osoba sa svojih 80 kg.Mada,nije bitno koliko sam visoka,koliko kilograma imam itd,bitna je poenta cele ove priche.A poenta je u tome da ljudi svakoga procenjuju na osnovu fizichkog izgleda (i ponashanja).I,molim vas,nemojte me ubedjivati da to nije istina,kad znam da jeste.Kao prvo,ogovoricu vam na osnovno pitanje - kakva sam ja osoba?Pa,da vidimo...volim da se shalim (i previshe,shto ljudima koji me ne poznaju uopshte ne odgovara),malo glasnije pricham,shto odaje utisak da vichem na ljude,psujem se k'o kochijash (znam da sam devojka i da to nije lepo,al' shta da se radi...) i postoji josh nekoliko stvari koje ne bih sada da pominjem.Zamislite sada ovu situaciju - upoznajem se sa osobom,usput prospem po koju psovku i izleti mi neka neslana shala,shto je mojim prijateljima veoma duhovito i urnebesno smeshno,ali osobi koju sam tek upoznala nije.Nikako.I dok osoba odlazi od nas,verovatno misli u sebi ''Choveche,kakav mentalac je ova debela,shto sam se uopshte i upoznavao sa njom''.Medjutim,posle par dana se zblizhim sa tom osobom,pochnemo da se druzhimo i nakon nekog vremena mi kazhe ''E,ti si bash cool osoba,u pochetku sam mislio da si debil''.Vecina ljudi se tako ophodi prema meni.Naravno,ja uvek postupim u fazonu ''Jeee,bash mi je drago zbog toga'',dok u sebi mislim ''Ko zna shta je ovaj sve naprichao ostalim ljudima,sad svi u glavi imaju pogreshnu sliku o meni''.Ali,shta da se radi?Jednostavno ne mogu da promenim sebe...Da ne pominjem chinjenicu da nikad nisam imala dechka...I dok me sve drugarice teshe ''kako sam ja lepa i extra devojka,i ostale debele devojke imaju super momke'',ja hocu da se ubijem,jer necu da spadam medju te ''ostale debele devojke'',hocu da budem normalna kao sav normalan svet.Zhenska i mushka populacija se veoma razlikuju...Devojka se upoznaje sa nekim likom gledajuci ga u ochi i pokushavajuci da sazna sve vishe o njemu,dok taj isti lik prvo odmeri ribu od glave do pete (pogled mu se malo zadrzhi u predelu grudi),pa tek onda saznaje sve o njoj.Total bullshit...

Da se ja pitam,stvari bi bilo mnogo drugachije.Mada,ko zna zashto je sve to dobro...Ako ima mushkaraca raspolozhenih da mi objasne zbog chega ne chekaju da upoznaju neku devojku,pa tek onda da se zhale na spoljashnji izgled,rado bih saslushala njihove komentare.A ako se neko ne slazhe sa celom ovom prichom,opet bih volela da chujem njihove argumente i tako to:)

God bless you all! 

E,ova danashnja deca stvarno nisu normalna!Vec odavno sam to znala,ali mi je juche ta ideja ponovo okupirala misli...Gledam onu emisiju ''Menjam zhenu'' i mislim se - ko bi normalan izdrzhao pored one male napasti?Elem,neki mali klinjo je ''drugu mamu'' pocheo da grebe,udara i shutira,dok je ona bezuspeshno pokushavala da se odupre nasilju i da stvar reshi mirnim putem.Onda sam se setila slichne situacije u koju sam ja upala skoro...tachnije,bilo je vishe takvih situacija,ali ove 2 cu zauvek pamtiti.

Mali Bogdan.Na prvi pogled sladak dechkic,voli mamu i tatu,uzhiva u shetnji sa dedom.Medjutim,ako malo dublje zadjete u njegov zhivot,shvaticete da je taj ''mali,slatki dechkic'' zapravo prava napast.Ma,pravi mali djavo!I tako jednog dana ulazim u lift zajedno sa malim Bogdanom i njegovim dedom.Lift nije ni poshao,a mali je vec pocheo da me shuta i da viche ''Izlaziiii,izlaziiii'',dok sam pokushavala da se odbranim.Od tada ga zaobilazim u shirokom luku,a ne bih ushla u lift sa njim ni da mi neko pokloni 100 evra.

Aleksandar.Maleni,buckasti dechko koji ima velike slichnosti sa ping-pong lopticom.Zhivi na prvom spratu zajedno sa roditeljima i bakom.Kad prodjem pored njega,pokusham da uspostavim neki kontakt sa njim,ali znate kakva su mala deca - pre bi ostala bez vechere,nego shto bi progovorila rech sa starijom osobom.Jednog dana silazim niz stepenice,ugledam Aca kako cheka lift,pitam ga shta radi,a on kazhe ''Mrsh''.Mislim da je chak i to ''mrsh'' bilo suvishno,jer je napravio izraz lica kao da mu neshto smrdi pod nosom.Pitam ga kako sme tako neshto da kazhe,a on opet ''Mrsh''.Nishta,iskuliram...Od tada mu se vishe ni ne javljam.Mojoj kevi je uputio iste takve rechi,a reakcija njegove bake na to je ''Joj,ma chuo na televiziji''.Aha,TV je za sve kriv...

I dok pokushavam da zaboravim ta 2 nemila dogadjaja,deshavaju se sve gore stvari.Deca se psuju,igraju se motkama i nozhevima,uzhivaju u pucachkim igricama i rade josh milion neverovatnih stvari.Pre su stvari bile daleko drugachije...Detetova prva rech bila je od velike vazhnosti.I dok se keva i cale tuku oko toga shta ce dete prvo reci - ''mama'' ili ''tata'',jadno stvorenjce posezhe za igrachkom i izgovara ''atooo'' ili ''pukaaa''.Ali nema veze,i to je neshto...auto,pushka...divna stvar.A sada...Kad detetu po prvi put izleti ''jebiga'' ili ''picka materina'',roditelji se raznezhe i kazhu ''Oooo,kako je to slatko...'' Ma,shta slatko?To je bolest!Chekati da se dete opsuje,to nije normalno...I dok se deca ispod mog prozora shutaju,gone jedni druge u tri lepe i gadjaju se kamenjem (ne kamenchicima,vec kamenjem),pitam se kuda ovaj svet ide?Da li su ova deca normalna?Devojchice sa 11,12 godina prvi put stupaju u seksualne odnose,sa 14,15 godina radjaju prvo dete,udaju se sa 16 godina...Mislim da to nije normalno...Eh,kako je meni bilo lepo dok sam josh uvek ishla u osnovnu shkolu...Izlazila sam napolje sa drugovima i drugaricama iz komshiluka,preskakali smo lastish,igrali se zooloshkog vrta,zhmurke,corave bake i ostalih igara.A sada...chitav svet je poludeo.U slobodnom prevodu - sve je otishlo do djavola.

Pitam se da li ce se stvari promeniti i u narednih 10,20 godina?Svashta od mene,naravno da ce se promeniti...svaka generacija ce biti sve gora i gora,deca ce sve sporije sazrevati,bice ih briga za shkolu i buducnost i ko zna shta ce od njih na kraju postati.Kad sagledam stvari od proshlosti do sadashnjosti,mogu vam reci da sam zaista zadovoljna svojim detinjstvom.Ne bih volela da sam sada klinka,ali bih volela da se vreme vrati unazad za jedno 10,11 godina.E,to su bili dani.... 

Pre neki dan sam chitala o onom bolesniku koji je pobio devetoro ljudi u nekom selu i pitam se - chemu sve to?Neki od tih ljudi su bili mladi i zhivot im je oduzet zbog nekog ludaka koji je iz chistog mira izashao napolje i pucao u svakoga ko mu se nadje na putu.I nije on jedini...Postoji josh ko zna koliko takvih ljudi kojima kad-tad pukne film,izvade pishtolj,pobiju par ljudi i misle da su time svi njihovi problemi resheni.Shta je u stvari smrt?Kako izgleda?Da li stvarno nosi crni plasht i kosu,dolazi po ljude i vodi ih sa sobom na neko far,far away mesto?Hehe,kad bi smrt stvarno postojala (mislim,kao neko bice ili pojava),mogu misliti kako bi tekao moj razgovor sa njom:

SMRT:Vreme ti je da idesh...'ajde,spremaj se,pa da palimo odavde...

JA:Ko si ti?

SMRT:Kako mislish,ko sam ja?Pa ja sam Smrt...Stara,dobra Smrt kuca ti na vrata i vodi te na neko drugo,lepshe mesto.

JA:Koje mesto?

SMRT (malo iznervirana):Nije bitno na koje mesto te vodim,bitno je da ti je vreme da idesh i to je sve shto treba da znash za sada.'Ajde pakuj se.

JA:Mislim da bi bilo fer da mi kazhesh gde me vodish.Ono...jebeno je kad ne znash gde idesh.Kao da su ti vezali ochi i oko tebe je samo mrak...necu tako da se osecam.Reci mi lepo gde me vodish.

SMRT (pokushava da se smiri):Ma...vodim te na onaj svet.

JA:Kako mozhesh da budesh takav cinik?Na onaj svet...Shta uopshte podrazumevash pod pojmom ''onaj svet''?Reci mi lepo vodish li me u raj ili u pakao.Znash...ako vec idem kod Boga,bilo bi lepo da se prisetim svih lepih stvari koje su mi se deshavale u zhivotu.Medjutim,ako me vodish u pakao,mogla bih da ponesem neku komotniju odecu da se ne skuvam tamo dole.Znash...

SMRT (vec joj je sve doklinchilo):E,zajebi ovo,odoh ja!Choveche,ne mozhesh na miru ni da crknesh...Jbt,blago onom ko tebe primi bilo gde posle smrti.

JA:Eeee,pa gde cesh???Eeeej,chekaj!!Chekaaaaj!!!....

I tako...Kad bi njena ekselencija stvarno postojala,mislim da bi pre olizala WC sholju,nego shto bi doshla po mene i odvela me na neko drugo mesto.Mislim,ako Bog postoji,onda mora postojati i Djavo,zar ne?I Smrt,i josh 100 osoba iz podzemnog i nadzemnog sveta.Hm...mozhda zvuchim tupavo,ali ne verujem bash neshto u Boga...Mislim,verujem da neshto ipak postoji,ali Bog...to je za neki vishi nivo razmishljanja kome ja nisam bash dostupna.Ali OK,zamislimo da Bog postoji.Dobri,stari Bog je pre vishe vekova,godina i tako tog vremenskog perioda stvorio zemlju,ptice,ljude,zhivotinje i ostala zhiva bica.Kad su se ljudi malo osamostalili,rekli sebi ''Ma,kakav Bog,nema on meni shta da naredjuje'' i pocheli da ratuju izmedju sebe,chine preljube,odavaju se porocima i chine razne greshne stvari,Bog je postao ljut.Veoma ljut.Ma,popizdeo je!Onda je otishao kod Djavola,pitao ga ''Je li buraz,jesi ti naterao sve ove ljude da rade razna sranja?'' Djavo,ko i svaki drugi lazhov kazhe ''Nisam'',a Bog onda uzme stvar u svoje ruke i pochne da kazhnjava ljude.Pocheo je da izgladnjuje razne nacije i da od njih chini anoreksichare,da uzima mlade ljude k sebi,da stvara razne bolesti i mnoge uzhasne stvari.Tako da ni Bog nije bash dobrica.Mislim,hvala njemu na svemu shto je uradio za nas,ali nije bash ispao fer.Nikako.Nismo mi krivi shto nas je Djolak djavolak jedno vreme uzeo pod svoje,upravljao nad nama kao da smo njegove marionete,a kad je Bog provalio o chemu se tu u stvari radi,Djavo ga je slagao i izvukao se.Peder.I sad mi ispashtamo zbog njega...Tako da mislim da ipak neshto postoji....

Shto se tiche nachina na koji bih ja zhelela da otegnem dobre,stare papke,veoma je jednostavan.Kao i svaki normalan chovek,zhelela bih da umrem sa nekih 70,75 godina u dubokom snu.Medjutim,ne mogu ja da biram kako cu da umrem...Ali,obecala sam sebi,ako mi se ikad desi da se muchim zbog neke bolesti ili neke druge stvari,okonchacu sebi muke.Ionako cu kad-tad umreti...A,da,josh jedna stvar.Ne pada mi na pamet da me sa'rane u kovchegu i da me jedu kojekakve bube,crvi i razne napasti,vec ce me lepo odneti u krematorijum,spaliti me i moj pepeo prosuti u neko more.Bice to lep zhivot:)

Prva asocijacija na kolu je osvezhenje (posebno ako je hladna),extra ukus i mnooogo shecera (pogotovo ako se promucka).Medjutim,prava asocijacija na kolu je soda,unishtavanje jetre i ostalih organa i josh 100 negativnih stvari...Znachi,kad prekrijemo uzhitak,dobijemo sve loshe komentare vezane za ovo pice.A zbog chega je onda pijem?I,chak shtavishe,uzhivam u njoj?Nemam pojma...Iskreno da vam kazhem,pre nekoliko godina sam bila zavisna od kole.Bukvalno.A onda sam,bez ikakvog posebnog razloga,prestala da je pijem.Da,samo sam rekla sebi ''Shta ce ti to u zhivotu?'' i prestala sam da se nalivam sokom-ubicom.Povremeno sam uzimala chashu kole,ali to se deshavalo 2-3 puta godishnje,ako ne i redje.Medjutim,za svoj 18. rodjendan majka je uzela ogromne kolichine kole i ja sam ponovo pochela da uzhivam u tom slatkom ukusu sode.Od kupljenih 20 litara,ja sam popila,hm...bar 10 litara?!?!Od rodjendana pa do sada sam sigurno dodala josh 10 litara svojoj kolekciji,shto dovodi do abnormalne kolichine od 20 litara kole za mesec dana!Kad sedim i razmishljam o tome,bubrezi pochinju da mi reaguju i osecam kao da sam ih ubila kolom.Nachisto.Kola me tera i na lazh.Kad odem u goste,ljudi mi lepo ponude domaci ili sok u tetrapaku,a ja ih ljubazno odbijem jer ''ne pijem sokove''.Naravno,to radim zato shto ne mogu da im kazhem ''Znate shta,ne pijem te pederske sokove...Radije preferiram kolu koja ce mi povaditi sve zube veoma jeftino,a usput ce mi unishtiti vecinu organa koju posedujem.Ne,hvala,kola je zakon!'' Ovog trenutka sam sasvim sigurna da mi je jetra u veoma loshem stanju,da su bubrezi u potpunosti zakovali i da preostalih 20 nepopravljenih zuba prelaze u stanje ''potrebna hitna popravka'' Ako nastavim da se nalivam kolom,za par meseci cu postati kao izdrndana vesh mashina - klimava,pokvarena i istrunula do budji.Svakog dana govorim ''Ma,od sutra prestajem da pijem kolu'',a znam da to nije istina,jer keva svakog dana iz prodavnice dolazi sa nova 2l kole koju popijem u roku od 3 sata.I tako...nadam se da cu se jednog dana urazumiti,jer ne bih zhelela da ostanem bez jetre,zuba i ostalih organa.Trebalo bi da organizujem kampanju protiv bolesti zavisnosti od kole,a glavi promoter ce mi biti voda voda.Ili chesma chesma,shto bi rek'o Ajzak,hehe:)

Ko ima slichan problem sa kolom,mozhe me pozvati na 041/222-333,mozhda zajedno reshimo problem!Ja sam na tasteru broj 2 :D

Poz svim blogerashima i drogerashima od MENE! ;p

P.S.Hvala za podrshku i Bog vas blagoslovio!

P.P.S.Hvala takodje i dobrom choveku koji mi je skrenuo pazhnju kako se na pravilan nachin spaljuju ljudi.Chim malo otopli,palim baklje i bacam se na posao!:) 

Po ko zna koji put pravim account na blogu u nadi da cu sada sve ovo shvatiti malo ozbiljnije i da necu sve zapustiti nakon nekog vremena...Shta me je dovelo do toga da ponovo otvorim svoj blog?Pa,chesto razmishljam o mnogim stvarima,chudim se nekim ljudima,smejem se raznim glupostima,shto dovodi do toga da neke stvari moram zapisati na papir.Kad-tad,ili ce me sopstvene misli pojesti i onda necu moci ni da razmishljam,a kamoli da pishem i da se bavim nekim drugim stvarima.Ceo svet je poludeo,toga sam sasvim svesna.Bezuspeshno pokushavam da se odvojim od ostalog sveta,da pokusham da budem drugachija i da se ne uklapam u svakodnevnicu,ali sve je uzalud.Mislim da postajem beznadezhna ludacha koja ce za par godina zavrshiti svoju karijeru u nekoj psihijatrijskoj ustanovi,okruzhena zombijima,a kada je budete pitali (tj. kada budete mene pitali) koji je razlog njene ludosti,reci ce vam:''Ja stvarno nemam pojma''.Ovoga trenutka isto tako nemam pojma zbog chega sve ovo pishem,ali imam neki osecaj da ce mi biti lakshe ako svoje misli iznesem na parche papira.Naravno,imaginarno,internet parche papira,jer mrzim da pishem.A i rukopis mi je ochajan.Mislim da biste lakshe uspeli da protumachite rukopis neke budale koja pishe nogama,nego mene,koja sam josh uvek normalna i chistoj svesti i zdravoj pameti.

Trenutno nemam vremena za razmishljanje,jer moram da zavrshim jedan poslic (pobijem neprijatelje,iseckam ih na sitne komade,polijem ih benzinom,zapalim ih i gledam kako gore).Ako uspeshno izvrshim posao,mozhda dodjem kasnije i zapochnem svoje filozofiranje prvim poglavljem,a mozhda budem umorna od svega,pa to prvo poglavlje ostavim za sutra,ali ko zna...sve je moguce....Do skorog vidjenja - au revoir!