Mundo loco

E,ova danashnja deca stvarno nisu normalna!Vec odavno sam to znala,ali mi je juche ta ideja ponovo okupirala misli...Gledam onu emisiju ''Menjam zhenu'' i mislim se - ko bi normalan izdrzhao pored one male napasti?Elem,neki mali klinjo je ''drugu mamu'' pocheo da grebe,udara i shutira,dok je ona bezuspeshno pokushavala da se odupre nasilju i da stvar reshi mirnim putem.Onda sam se setila slichne situacije u koju sam ja upala skoro...tachnije,bilo je vishe takvih situacija,ali ove 2 cu zauvek pamtiti.

Mali Bogdan.Na prvi pogled sladak dechkic,voli mamu i tatu,uzhiva u shetnji sa dedom.Medjutim,ako malo dublje zadjete u njegov zhivot,shvaticete da je taj ''mali,slatki dechkic'' zapravo prava napast.Ma,pravi mali djavo!I tako jednog dana ulazim u lift zajedno sa malim Bogdanom i njegovim dedom.Lift nije ni poshao,a mali je vec pocheo da me shuta i da viche ''Izlaziiii,izlaziiii'',dok sam pokushavala da se odbranim.Od tada ga zaobilazim u shirokom luku,a ne bih ushla u lift sa njim ni da mi neko pokloni 100 evra.

Aleksandar.Maleni,buckasti dechko koji ima velike slichnosti sa ping-pong lopticom.Zhivi na prvom spratu zajedno sa roditeljima i bakom.Kad prodjem pored njega,pokusham da uspostavim neki kontakt sa njim,ali znate kakva su mala deca - pre bi ostala bez vechere,nego shto bi progovorila rech sa starijom osobom.Jednog dana silazim niz stepenice,ugledam Aca kako cheka lift,pitam ga shta radi,a on kazhe ''Mrsh''.Mislim da je chak i to ''mrsh'' bilo suvishno,jer je napravio izraz lica kao da mu neshto smrdi pod nosom.Pitam ga kako sme tako neshto da kazhe,a on opet ''Mrsh''.Nishta,iskuliram...Od tada mu se vishe ni ne javljam.Mojoj kevi je uputio iste takve rechi,a reakcija njegove bake na to je ''Joj,ma chuo na televiziji''.Aha,TV je za sve kriv...

I dok pokushavam da zaboravim ta 2 nemila dogadjaja,deshavaju se sve gore stvari.Deca se psuju,igraju se motkama i nozhevima,uzhivaju u pucachkim igricama i rade josh milion neverovatnih stvari.Pre su stvari bile daleko drugachije...Detetova prva rech bila je od velike vazhnosti.I dok se keva i cale tuku oko toga shta ce dete prvo reci - ''mama'' ili ''tata'',jadno stvorenjce posezhe za igrachkom i izgovara ''atooo'' ili ''pukaaa''.Ali nema veze,i to je neshto...auto,pushka...divna stvar.A sada...Kad detetu po prvi put izleti ''jebiga'' ili ''picka materina'',roditelji se raznezhe i kazhu ''Oooo,kako je to slatko...'' Ma,shta slatko?To je bolest!Chekati da se dete opsuje,to nije normalno...I dok se deca ispod mog prozora shutaju,gone jedni druge u tri lepe i gadjaju se kamenjem (ne kamenchicima,vec kamenjem),pitam se kuda ovaj svet ide?Da li su ova deca normalna?Devojchice sa 11,12 godina prvi put stupaju u seksualne odnose,sa 14,15 godina radjaju prvo dete,udaju se sa 16 godina...Mislim da to nije normalno...Eh,kako je meni bilo lepo dok sam josh uvek ishla u osnovnu shkolu...Izlazila sam napolje sa drugovima i drugaricama iz komshiluka,preskakali smo lastish,igrali se zooloshkog vrta,zhmurke,corave bake i ostalih igara.A sada...chitav svet je poludeo.U slobodnom prevodu - sve je otishlo do djavola.

Pitam se da li ce se stvari promeniti i u narednih 10,20 godina?Svashta od mene,naravno da ce se promeniti...svaka generacija ce biti sve gora i gora,deca ce sve sporije sazrevati,bice ih briga za shkolu i buducnost i ko zna shta ce od njih na kraju postati.Kad sagledam stvari od proshlosti do sadashnjosti,mogu vam reci da sam zaista zadovoljna svojim detinjstvom.Ne bih volela da sam sada klinka,ali bih volela da se vreme vrati unazad za jedno 10,11 godina.E,to su bili dani....