Mundo loco

Po ko zna koji put pravim account na blogu u nadi da cu sada sve ovo shvatiti malo ozbiljnije i da necu sve zapustiti nakon nekog vremena...Shta me je dovelo do toga da ponovo otvorim svoj blog?Pa,chesto razmishljam o mnogim stvarima,chudim se nekim ljudima,smejem se raznim glupostima,shto dovodi do toga da neke stvari moram zapisati na papir.Kad-tad,ili ce me sopstvene misli pojesti i onda necu moci ni da razmishljam,a kamoli da pishem i da se bavim nekim drugim stvarima.Ceo svet je poludeo,toga sam sasvim svesna.Bezuspeshno pokushavam da se odvojim od ostalog sveta,da pokusham da budem drugachija i da se ne uklapam u svakodnevnicu,ali sve je uzalud.Mislim da postajem beznadezhna ludacha koja ce za par godina zavrshiti svoju karijeru u nekoj psihijatrijskoj ustanovi,okruzhena zombijima,a kada je budete pitali (tj. kada budete mene pitali) koji je razlog njene ludosti,reci ce vam:''Ja stvarno nemam pojma''.Ovoga trenutka isto tako nemam pojma zbog chega sve ovo pishem,ali imam neki osecaj da ce mi biti lakshe ako svoje misli iznesem na parche papira.Naravno,imaginarno,internet parche papira,jer mrzim da pishem.A i rukopis mi je ochajan.Mislim da biste lakshe uspeli da protumachite rukopis neke budale koja pishe nogama,nego mene,koja sam josh uvek normalna i chistoj svesti i zdravoj pameti.

Trenutno nemam vremena za razmishljanje,jer moram da zavrshim jedan poslic (pobijem neprijatelje,iseckam ih na sitne komade,polijem ih benzinom,zapalim ih i gledam kako gore).Ako uspeshno izvrshim posao,mozhda dodjem kasnije i zapochnem svoje filozofiranje prvim poglavljem,a mozhda budem umorna od svega,pa to prvo poglavlje ostavim za sutra,ali ko zna...sve je moguce....Do skorog vidjenja - au revoir!