Mundo loco

Pre neki dan sam chitala o onom bolesniku koji je pobio devetoro ljudi u nekom selu i pitam se - chemu sve to?Neki od tih ljudi su bili mladi i zhivot im je oduzet zbog nekog ludaka koji je iz chistog mira izashao napolje i pucao u svakoga ko mu se nadje na putu.I nije on jedini...Postoji josh ko zna koliko takvih ljudi kojima kad-tad pukne film,izvade pishtolj,pobiju par ljudi i misle da su time svi njihovi problemi resheni.Shta je u stvari smrt?Kako izgleda?Da li stvarno nosi crni plasht i kosu,dolazi po ljude i vodi ih sa sobom na neko far,far away mesto?Hehe,kad bi smrt stvarno postojala (mislim,kao neko bice ili pojava),mogu misliti kako bi tekao moj razgovor sa njom:

SMRT:Vreme ti je da idesh...'ajde,spremaj se,pa da palimo odavde...

JA:Ko si ti?

SMRT:Kako mislish,ko sam ja?Pa ja sam Smrt...Stara,dobra Smrt kuca ti na vrata i vodi te na neko drugo,lepshe mesto.

JA:Koje mesto?

SMRT (malo iznervirana):Nije bitno na koje mesto te vodim,bitno je da ti je vreme da idesh i to je sve shto treba da znash za sada.'Ajde pakuj se.

JA:Mislim da bi bilo fer da mi kazhesh gde me vodish.Ono...jebeno je kad ne znash gde idesh.Kao da su ti vezali ochi i oko tebe je samo mrak...necu tako da se osecam.Reci mi lepo gde me vodish.

SMRT (pokushava da se smiri):Ma...vodim te na onaj svet.

JA:Kako mozhesh da budesh takav cinik?Na onaj svet...Shta uopshte podrazumevash pod pojmom ''onaj svet''?Reci mi lepo vodish li me u raj ili u pakao.Znash...ako vec idem kod Boga,bilo bi lepo da se prisetim svih lepih stvari koje su mi se deshavale u zhivotu.Medjutim,ako me vodish u pakao,mogla bih da ponesem neku komotniju odecu da se ne skuvam tamo dole.Znash...

SMRT (vec joj je sve doklinchilo):E,zajebi ovo,odoh ja!Choveche,ne mozhesh na miru ni da crknesh...Jbt,blago onom ko tebe primi bilo gde posle smrti.

JA:Eeee,pa gde cesh???Eeeej,chekaj!!Chekaaaaj!!!....

I tako...Kad bi njena ekselencija stvarno postojala,mislim da bi pre olizala WC sholju,nego shto bi doshla po mene i odvela me na neko drugo mesto.Mislim,ako Bog postoji,onda mora postojati i Djavo,zar ne?I Smrt,i josh 100 osoba iz podzemnog i nadzemnog sveta.Hm...mozhda zvuchim tupavo,ali ne verujem bash neshto u Boga...Mislim,verujem da neshto ipak postoji,ali Bog...to je za neki vishi nivo razmishljanja kome ja nisam bash dostupna.Ali OK,zamislimo da Bog postoji.Dobri,stari Bog je pre vishe vekova,godina i tako tog vremenskog perioda stvorio zemlju,ptice,ljude,zhivotinje i ostala zhiva bica.Kad su se ljudi malo osamostalili,rekli sebi ''Ma,kakav Bog,nema on meni shta da naredjuje'' i pocheli da ratuju izmedju sebe,chine preljube,odavaju se porocima i chine razne greshne stvari,Bog je postao ljut.Veoma ljut.Ma,popizdeo je!Onda je otishao kod Djavola,pitao ga ''Je li buraz,jesi ti naterao sve ove ljude da rade razna sranja?'' Djavo,ko i svaki drugi lazhov kazhe ''Nisam'',a Bog onda uzme stvar u svoje ruke i pochne da kazhnjava ljude.Pocheo je da izgladnjuje razne nacije i da od njih chini anoreksichare,da uzima mlade ljude k sebi,da stvara razne bolesti i mnoge uzhasne stvari.Tako da ni Bog nije bash dobrica.Mislim,hvala njemu na svemu shto je uradio za nas,ali nije bash ispao fer.Nikako.Nismo mi krivi shto nas je Djolak djavolak jedno vreme uzeo pod svoje,upravljao nad nama kao da smo njegove marionete,a kad je Bog provalio o chemu se tu u stvari radi,Djavo ga je slagao i izvukao se.Peder.I sad mi ispashtamo zbog njega...Tako da mislim da ipak neshto postoji....

Shto se tiche nachina na koji bih ja zhelela da otegnem dobre,stare papke,veoma je jednostavan.Kao i svaki normalan chovek,zhelela bih da umrem sa nekih 70,75 godina u dubokom snu.Medjutim,ne mogu ja da biram kako cu da umrem...Ali,obecala sam sebi,ako mi se ikad desi da se muchim zbog neke bolesti ili neke druge stvari,okonchacu sebi muke.Ionako cu kad-tad umreti...A,da,josh jedna stvar.Ne pada mi na pamet da me sa'rane u kovchegu i da me jedu kojekakve bube,crvi i razne napasti,vec ce me lepo odneti u krematorijum,spaliti me i moj pepeo prosuti u neko more.Bice to lep zhivot:)