Mundo loco

Pre neki dan sam chitala o onom bolesniku koji je pobio devetoro ljudi u nekom selu i pitam se - chemu sve to?Neki od tih ljudi su bili mladi i zhivot im je oduzet zbog nekog ludaka koji je iz chistog mira izashao napolje i pucao u svakoga ko mu se nadje na putu.I nije on jedini...Postoji josh ko zna koliko takvih ljudi kojima kad-tad pukne film,izvade pishtolj,pobiju par ljudi i misle da su time svi njihovi problemi resheni.Shta je u stvari smrt?Kako izgleda?Da li stvarno nosi crni plasht i kosu,dolazi po ljude i vodi ih sa sobom na neko far,far away mesto?Hehe,kad bi smrt stvarno postojala (mislim,kao neko bice ili pojava),mogu misliti kako bi tekao moj razgovor sa njom:

SMRT:Vreme ti je da idesh...'ajde,spremaj se,pa da palimo odavde...

JA:Ko si ti?

SMRT:Kako mislish,ko sam ja?Pa ja sam Smrt...Stara,dobra Smrt kuca ti na vrata i vodi te na neko drugo,lepshe mesto.

JA:Koje mesto?

SMRT (malo iznervirana):Nije bitno na koje mesto te vodim,bitno je da ti je vreme da idesh i to je sve shto treba da znash za sada.'Ajde pakuj se.

JA:Mislim da bi bilo fer da mi kazhesh gde me vodish.Ono...jebeno je kad ne znash gde idesh.Kao da su ti vezali ochi i oko tebe je samo mrak...necu tako da se osecam.Reci mi lepo gde me vodish.

SMRT (pokushava da se smiri):Ma...vodim te na onaj svet.

JA:Kako mozhesh da budesh takav cinik?Na onaj svet...Shta uopshte podrazumevash pod pojmom ''onaj svet''?Reci mi lepo vodish li me u raj ili u pakao.Znash...ako vec idem kod Boga,bilo bi lepo da se prisetim svih lepih stvari koje su mi se deshavale u zhivotu.Medjutim,ako me vodish u pakao,mogla bih da ponesem neku komotniju odecu da se ne skuvam tamo dole.Znash...

SMRT (vec joj je sve doklinchilo):E,zajebi ovo,odoh ja!Choveche,ne mozhesh na miru ni da crknesh...Jbt,blago onom ko tebe primi bilo gde posle smrti.

JA:Eeee,pa gde cesh???Eeeej,chekaj!!Chekaaaaj!!!....

I tako...Kad bi njena ekselencija stvarno postojala,mislim da bi pre olizala WC sholju,nego shto bi doshla po mene i odvela me na neko drugo mesto.Mislim,ako Bog postoji,onda mora postojati i Djavo,zar ne?I Smrt,i josh 100 osoba iz podzemnog i nadzemnog sveta.Hm...mozhda zvuchim tupavo,ali ne verujem bash neshto u Boga...Mislim,verujem da neshto ipak postoji,ali Bog...to je za neki vishi nivo razmishljanja kome ja nisam bash dostupna.Ali OK,zamislimo da Bog postoji.Dobri,stari Bog je pre vishe vekova,godina i tako tog vremenskog perioda stvorio zemlju,ptice,ljude,zhivotinje i ostala zhiva bica.Kad su se ljudi malo osamostalili,rekli sebi ''Ma,kakav Bog,nema on meni shta da naredjuje'' i pocheli da ratuju izmedju sebe,chine preljube,odavaju se porocima i chine razne greshne stvari,Bog je postao ljut.Veoma ljut.Ma,popizdeo je!Onda je otishao kod Djavola,pitao ga ''Je li buraz,jesi ti naterao sve ove ljude da rade razna sranja?'' Djavo,ko i svaki drugi lazhov kazhe ''Nisam'',a Bog onda uzme stvar u svoje ruke i pochne da kazhnjava ljude.Pocheo je da izgladnjuje razne nacije i da od njih chini anoreksichare,da uzima mlade ljude k sebi,da stvara razne bolesti i mnoge uzhasne stvari.Tako da ni Bog nije bash dobrica.Mislim,hvala njemu na svemu shto je uradio za nas,ali nije bash ispao fer.Nikako.Nismo mi krivi shto nas je Djolak djavolak jedno vreme uzeo pod svoje,upravljao nad nama kao da smo njegove marionete,a kad je Bog provalio o chemu se tu u stvari radi,Djavo ga je slagao i izvukao se.Peder.I sad mi ispashtamo zbog njega...Tako da mislim da ipak neshto postoji....

Shto se tiche nachina na koji bih ja zhelela da otegnem dobre,stare papke,veoma je jednostavan.Kao i svaki normalan chovek,zhelela bih da umrem sa nekih 70,75 godina u dubokom snu.Medjutim,ne mogu ja da biram kako cu da umrem...Ali,obecala sam sebi,ako mi se ikad desi da se muchim zbog neke bolesti ili neke druge stvari,okonchacu sebi muke.Ionako cu kad-tad umreti...A,da,josh jedna stvar.Ne pada mi na pamet da me sa'rane u kovchegu i da me jedu kojekakve bube,crvi i razne napasti,vec ce me lepo odneti u krematorijum,spaliti me i moj pepeo prosuti u neko more.Bice to lep zhivot:)

Prva asocijacija na kolu je osvezhenje (posebno ako je hladna),extra ukus i mnooogo shecera (pogotovo ako se promucka).Medjutim,prava asocijacija na kolu je soda,unishtavanje jetre i ostalih organa i josh 100 negativnih stvari...Znachi,kad prekrijemo uzhitak,dobijemo sve loshe komentare vezane za ovo pice.A zbog chega je onda pijem?I,chak shtavishe,uzhivam u njoj?Nemam pojma...Iskreno da vam kazhem,pre nekoliko godina sam bila zavisna od kole.Bukvalno.A onda sam,bez ikakvog posebnog razloga,prestala da je pijem.Da,samo sam rekla sebi ''Shta ce ti to u zhivotu?'' i prestala sam da se nalivam sokom-ubicom.Povremeno sam uzimala chashu kole,ali to se deshavalo 2-3 puta godishnje,ako ne i redje.Medjutim,za svoj 18. rodjendan majka je uzela ogromne kolichine kole i ja sam ponovo pochela da uzhivam u tom slatkom ukusu sode.Od kupljenih 20 litara,ja sam popila,hm...bar 10 litara?!?!Od rodjendana pa do sada sam sigurno dodala josh 10 litara svojoj kolekciji,shto dovodi do abnormalne kolichine od 20 litara kole za mesec dana!Kad sedim i razmishljam o tome,bubrezi pochinju da mi reaguju i osecam kao da sam ih ubila kolom.Nachisto.Kola me tera i na lazh.Kad odem u goste,ljudi mi lepo ponude domaci ili sok u tetrapaku,a ja ih ljubazno odbijem jer ''ne pijem sokove''.Naravno,to radim zato shto ne mogu da im kazhem ''Znate shta,ne pijem te pederske sokove...Radije preferiram kolu koja ce mi povaditi sve zube veoma jeftino,a usput ce mi unishtiti vecinu organa koju posedujem.Ne,hvala,kola je zakon!'' Ovog trenutka sam sasvim sigurna da mi je jetra u veoma loshem stanju,da su bubrezi u potpunosti zakovali i da preostalih 20 nepopravljenih zuba prelaze u stanje ''potrebna hitna popravka'' Ako nastavim da se nalivam kolom,za par meseci cu postati kao izdrndana vesh mashina - klimava,pokvarena i istrunula do budji.Svakog dana govorim ''Ma,od sutra prestajem da pijem kolu'',a znam da to nije istina,jer keva svakog dana iz prodavnice dolazi sa nova 2l kole koju popijem u roku od 3 sata.I tako...nadam se da cu se jednog dana urazumiti,jer ne bih zhelela da ostanem bez jetre,zuba i ostalih organa.Trebalo bi da organizujem kampanju protiv bolesti zavisnosti od kole,a glavi promoter ce mi biti voda voda.Ili chesma chesma,shto bi rek'o Ajzak,hehe:)

Ko ima slichan problem sa kolom,mozhe me pozvati na 041/222-333,mozhda zajedno reshimo problem!Ja sam na tasteru broj 2 :D

Poz svim blogerashima i drogerashima od MENE! ;p

P.S.Hvala za podrshku i Bog vas blagoslovio!

P.P.S.Hvala takodje i dobrom choveku koji mi je skrenuo pazhnju kako se na pravilan nachin spaljuju ljudi.Chim malo otopli,palim baklje i bacam se na posao!:) 

Po ko zna koji put pravim account na blogu u nadi da cu sada sve ovo shvatiti malo ozbiljnije i da necu sve zapustiti nakon nekog vremena...Shta me je dovelo do toga da ponovo otvorim svoj blog?Pa,chesto razmishljam o mnogim stvarima,chudim se nekim ljudima,smejem se raznim glupostima,shto dovodi do toga da neke stvari moram zapisati na papir.Kad-tad,ili ce me sopstvene misli pojesti i onda necu moci ni da razmishljam,a kamoli da pishem i da se bavim nekim drugim stvarima.Ceo svet je poludeo,toga sam sasvim svesna.Bezuspeshno pokushavam da se odvojim od ostalog sveta,da pokusham da budem drugachija i da se ne uklapam u svakodnevnicu,ali sve je uzalud.Mislim da postajem beznadezhna ludacha koja ce za par godina zavrshiti svoju karijeru u nekoj psihijatrijskoj ustanovi,okruzhena zombijima,a kada je budete pitali (tj. kada budete mene pitali) koji je razlog njene ludosti,reci ce vam:''Ja stvarno nemam pojma''.Ovoga trenutka isto tako nemam pojma zbog chega sve ovo pishem,ali imam neki osecaj da ce mi biti lakshe ako svoje misli iznesem na parche papira.Naravno,imaginarno,internet parche papira,jer mrzim da pishem.A i rukopis mi je ochajan.Mislim da biste lakshe uspeli da protumachite rukopis neke budale koja pishe nogama,nego mene,koja sam josh uvek normalna i chistoj svesti i zdravoj pameti.

Trenutno nemam vremena za razmishljanje,jer moram da zavrshim jedan poslic (pobijem neprijatelje,iseckam ih na sitne komade,polijem ih benzinom,zapalim ih i gledam kako gore).Ako uspeshno izvrshim posao,mozhda dodjem kasnije i zapochnem svoje filozofiranje prvim poglavljem,a mozhda budem umorna od svega,pa to prvo poglavlje ostavim za sutra,ali ko zna...sve je moguce....Do skorog vidjenja - au revoir!