Mundo loco

 Da li lako namecemo tudje mishljenje?Da li je moguce da neko ''padne'' pod uticaj neke druge osobe?

Evo,ja sam se nashla pametna,pa cu odgovoriti na ova pitanja...Veoma lako,postoji velika mogucnost i tako u nedogled.O chemu se ovde u stvari radi?Npr. neka devojka upozna novu prijateljicu.Medjutim,njih 2 se u potpunosti razlikuju.Recimo da se prva devojka sasvim normalno oblachi,ne previshe napadno,a ni kao kloshar,dok je druga samo tak'a fenserka.Devojka No1 je povuchena,pomalo stidljiva i sasvim prirodna,dok je devojka No2 chesto vidjena na zhurkama,slobodnog je duha i trpa kilo shminke na lice.S' obzirom da su se vremena promenila,ove 2 devojke se nikako ne mogu slagati dok se jedna od njih ne promeni.Naravno,logichno je da ne mozhemo ochekivati od fenserke da zbaci svu fancy odecu sa sebe,da se odrekne pudera i jake shminke,a josh manje da o'ladi sa izlascima i ludorijama.Dakle,devojka No1 postaje zhrtva....Da bi se prilagodila svojoj novoj prijateljici,pochinje da izlazi u grad sve cheshce,menja momke k'o tangice i vata se sa svima,unishtava svoje lepo lice puderom,senkama,maskarom i tako dalje,i tako dalje....Kao shto mozhemo pretpostaviti,svi primecuju njenu promenu i chude se kako je tako mirna devojka postala princeza na zhurkama.Neki ljudi se slazhu sa tom promenom,dok nekima i nije bash svejedno...znate vec kakvi su pravi prijatelji (pravi - donekle) - teshko im pada kad se neko odvoji iz drushtva i postane neshto shto nije.Hah,ali znate koliko novopechenu fenserku boli uvo shto je ljudi ogovaraju...Ona je postala ''poznata,vidjena,slavna'' i to je najvazhnije.

Da li je stvarno to najvazhnije?Postati neka sasvim druga osoba,izgubiti pravo na sopstveno mishljenje i utopiti se u masu ljudi slichnih sebi?Iskreno da vam kazhem,mislim da sam jedna od retkih koje se psuju,vichu,prichaju gluposti i tako zabavljaju sebe i ljude oko sebe,ali nemate pojma koliko mi je drago zbog toga.Ne kazhem da mi je drago zbog toga shto se psujem ili vichem,ali mi je drago zato shto se razlikujem od drugih i nikad nisam postala nechija senka ili dvojnica.Nemate pojma kakav je shok kada se osoba koju veoma dobro poznajete transformishe u neko chudo...Jer tako gledam na ove fenserke - sve su chuda.Sve one liche jedna na drugu,kopiraju se medjusobo i bore se za neko 1. mesto na koje mogu da pljunem.Ne razumem shta im znachi sve to,al' ajd'...

I,po mom mishljenju,najdebilnija promena za koju sam ikada chula je promena u vezi sa muzikom.Ajoj,chujte samo koliko ljudi slusha Grand,pa to je strashno!Lepo mi dodje da se ubijem...Kad odem u diskoteku,prosto mi svane dok su na repertoaru strane pesme.A josh kad puste R&B,onda je sve cakum-pakum:)I dok par mojih drugarica i ja igramo uz strane pesme (Bog me ubio ako nas je ukupno troje),ostali nas gledaju kao da smo pali s' Marsa.Ribe nas odmeravaju,likovi nas zgadjeno gledaju i tako...da ne poverujesh.Heheh,ali mene bash briga za sve to.Meni je lepo i shta me briga za ostale!Of course,chim pochnu krmecaci,svi ustaju sa svojih mesta i 'vataju se,razbijaju flashe,kukaju u tonu sa pesmom itd...Uzhas.I posle me pitaju zbog chega ne izlazim u grad?Ma,ako hocu da igram,pusticu kuci svoje omiljenje pesme,pa cu da igram do mile volje!Ne pada mi na pamet da idem u diskoteke gde izlaze ljudi kojima je mozak velichine kikirikija.Mozhda chak i manji.I dok osoba koju poznajem duzhe vreme odjednom slusha rap,a do juche je slushala Djola Balashevica,pitam se - kuda ovaj jbni svet ide?Da li su ljudi u potpunosti izgubili razum?Da li sam ja jedini izrod koji se nije promenio za svih ovih...hm,10 godina,mozhda i vishe?Nazhalost,ovo pitanje ce ostati da visi u vazduhu...4ever... 

Ne znam u chemu je problem...Da li je problem u meni ili u svim tim ljudima?Heh,znam da je problem delimichno i u meni,ali ljudi...njih bash ne razumem.Debela sam,pa shta?Naravno,kad biste pitali moje drugarice,nisam debela...neee,nikako,ja sam samo krupna.Mrzim te izraze...krupna,elegantno popunjena...u chemu je sramota reci da je neko debeo?A ja sam poprilichno debela,znam to.Daleko od toga da sam gojazna...Treba praviti veliku razliku izmedju gojazne i debele osobe.Hvala Bogu,visoka sam 180 cm,pa ne mogu da izgledam kao gojazna osoba sa svojih 80 kg.Mada,nije bitno koliko sam visoka,koliko kilograma imam itd,bitna je poenta cele ove priche.A poenta je u tome da ljudi svakoga procenjuju na osnovu fizichkog izgleda (i ponashanja).I,molim vas,nemojte me ubedjivati da to nije istina,kad znam da jeste.Kao prvo,ogovoricu vam na osnovno pitanje - kakva sam ja osoba?Pa,da vidimo...volim da se shalim (i previshe,shto ljudima koji me ne poznaju uopshte ne odgovara),malo glasnije pricham,shto odaje utisak da vichem na ljude,psujem se k'o kochijash (znam da sam devojka i da to nije lepo,al' shta da se radi...) i postoji josh nekoliko stvari koje ne bih sada da pominjem.Zamislite sada ovu situaciju - upoznajem se sa osobom,usput prospem po koju psovku i izleti mi neka neslana shala,shto je mojim prijateljima veoma duhovito i urnebesno smeshno,ali osobi koju sam tek upoznala nije.Nikako.I dok osoba odlazi od nas,verovatno misli u sebi ''Choveche,kakav mentalac je ova debela,shto sam se uopshte i upoznavao sa njom''.Medjutim,posle par dana se zblizhim sa tom osobom,pochnemo da se druzhimo i nakon nekog vremena mi kazhe ''E,ti si bash cool osoba,u pochetku sam mislio da si debil''.Vecina ljudi se tako ophodi prema meni.Naravno,ja uvek postupim u fazonu ''Jeee,bash mi je drago zbog toga'',dok u sebi mislim ''Ko zna shta je ovaj sve naprichao ostalim ljudima,sad svi u glavi imaju pogreshnu sliku o meni''.Ali,shta da se radi?Jednostavno ne mogu da promenim sebe...Da ne pominjem chinjenicu da nikad nisam imala dechka...I dok me sve drugarice teshe ''kako sam ja lepa i extra devojka,i ostale debele devojke imaju super momke'',ja hocu da se ubijem,jer necu da spadam medju te ''ostale debele devojke'',hocu da budem normalna kao sav normalan svet.Zhenska i mushka populacija se veoma razlikuju...Devojka se upoznaje sa nekim likom gledajuci ga u ochi i pokushavajuci da sazna sve vishe o njemu,dok taj isti lik prvo odmeri ribu od glave do pete (pogled mu se malo zadrzhi u predelu grudi),pa tek onda saznaje sve o njoj.Total bullshit...

Da se ja pitam,stvari bi bilo mnogo drugachije.Mada,ko zna zashto je sve to dobro...Ako ima mushkaraca raspolozhenih da mi objasne zbog chega ne chekaju da upoznaju neku devojku,pa tek onda da se zhale na spoljashnji izgled,rado bih saslushala njihove komentare.A ako se neko ne slazhe sa celom ovom prichom,opet bih volela da chujem njihove argumente i tako to:)

God bless you all! 

E,ova danashnja deca stvarno nisu normalna!Vec odavno sam to znala,ali mi je juche ta ideja ponovo okupirala misli...Gledam onu emisiju ''Menjam zhenu'' i mislim se - ko bi normalan izdrzhao pored one male napasti?Elem,neki mali klinjo je ''drugu mamu'' pocheo da grebe,udara i shutira,dok je ona bezuspeshno pokushavala da se odupre nasilju i da stvar reshi mirnim putem.Onda sam se setila slichne situacije u koju sam ja upala skoro...tachnije,bilo je vishe takvih situacija,ali ove 2 cu zauvek pamtiti.

Mali Bogdan.Na prvi pogled sladak dechkic,voli mamu i tatu,uzhiva u shetnji sa dedom.Medjutim,ako malo dublje zadjete u njegov zhivot,shvaticete da je taj ''mali,slatki dechkic'' zapravo prava napast.Ma,pravi mali djavo!I tako jednog dana ulazim u lift zajedno sa malim Bogdanom i njegovim dedom.Lift nije ni poshao,a mali je vec pocheo da me shuta i da viche ''Izlaziiii,izlaziiii'',dok sam pokushavala da se odbranim.Od tada ga zaobilazim u shirokom luku,a ne bih ushla u lift sa njim ni da mi neko pokloni 100 evra.

Aleksandar.Maleni,buckasti dechko koji ima velike slichnosti sa ping-pong lopticom.Zhivi na prvom spratu zajedno sa roditeljima i bakom.Kad prodjem pored njega,pokusham da uspostavim neki kontakt sa njim,ali znate kakva su mala deca - pre bi ostala bez vechere,nego shto bi progovorila rech sa starijom osobom.Jednog dana silazim niz stepenice,ugledam Aca kako cheka lift,pitam ga shta radi,a on kazhe ''Mrsh''.Mislim da je chak i to ''mrsh'' bilo suvishno,jer je napravio izraz lica kao da mu neshto smrdi pod nosom.Pitam ga kako sme tako neshto da kazhe,a on opet ''Mrsh''.Nishta,iskuliram...Od tada mu se vishe ni ne javljam.Mojoj kevi je uputio iste takve rechi,a reakcija njegove bake na to je ''Joj,ma chuo na televiziji''.Aha,TV je za sve kriv...

I dok pokushavam da zaboravim ta 2 nemila dogadjaja,deshavaju se sve gore stvari.Deca se psuju,igraju se motkama i nozhevima,uzhivaju u pucachkim igricama i rade josh milion neverovatnih stvari.Pre su stvari bile daleko drugachije...Detetova prva rech bila je od velike vazhnosti.I dok se keva i cale tuku oko toga shta ce dete prvo reci - ''mama'' ili ''tata'',jadno stvorenjce posezhe za igrachkom i izgovara ''atooo'' ili ''pukaaa''.Ali nema veze,i to je neshto...auto,pushka...divna stvar.A sada...Kad detetu po prvi put izleti ''jebiga'' ili ''picka materina'',roditelji se raznezhe i kazhu ''Oooo,kako je to slatko...'' Ma,shta slatko?To je bolest!Chekati da se dete opsuje,to nije normalno...I dok se deca ispod mog prozora shutaju,gone jedni druge u tri lepe i gadjaju se kamenjem (ne kamenchicima,vec kamenjem),pitam se kuda ovaj svet ide?Da li su ova deca normalna?Devojchice sa 11,12 godina prvi put stupaju u seksualne odnose,sa 14,15 godina radjaju prvo dete,udaju se sa 16 godina...Mislim da to nije normalno...Eh,kako je meni bilo lepo dok sam josh uvek ishla u osnovnu shkolu...Izlazila sam napolje sa drugovima i drugaricama iz komshiluka,preskakali smo lastish,igrali se zooloshkog vrta,zhmurke,corave bake i ostalih igara.A sada...chitav svet je poludeo.U slobodnom prevodu - sve je otishlo do djavola.

Pitam se da li ce se stvari promeniti i u narednih 10,20 godina?Svashta od mene,naravno da ce se promeniti...svaka generacija ce biti sve gora i gora,deca ce sve sporije sazrevati,bice ih briga za shkolu i buducnost i ko zna shta ce od njih na kraju postati.Kad sagledam stvari od proshlosti do sadashnjosti,mogu vam reci da sam zaista zadovoljna svojim detinjstvom.Ne bih volela da sam sada klinka,ali bih volela da se vreme vrati unazad za jedno 10,11 godina.E,to su bili dani....